Alternative currency and balanced living system. Alternativna valuta i uravnoteženi životni sistem. Moneta alternativa e sistema di vita equilibrato.

Linija

Search

Home Forum
Welcome, Guest
Username Password: Remember me

Globalizacija - Orvelovska Vizija Ekonomije Vavilona
(1 viewing) (1) Guest
  • Page:
  • 1

TOPIC: Globalizacija - Orvelovska Vizija Ekonomije Vavilona

Globalizacija - Orvelovska Vizija Ekonomije Vavilona 6 years, 6 months ago #1813

Globalizacija - Orvelovska Vizija Ekonomije Vavilona

Prof. dr Ivica STOJANOVIĆ,
MEGATREND Univerzitet primenjenih nauka
Fakultet za poslovne studije
Beograd

1 - Ekonomija Orvela

Šta je savremena ekonomska misao pred trnovitim i krvavim hodom istorije na putu do sopstvene samosvesti, danas, kada se, ovde i sada - na raskrsnicama izmedju starog i najnovijeg "novog svetskog poretka", rata i mira, dobra i zla, moralnog i nemoralnog, izmedju imati i biti - razbacuju ideali, revolucije i utopije, poput krhotina razbijenog stakla, po ledinama beskonačnog bespuća i beznadja? Ništa drugo do samo urlik lepenskog čoveka starog osam milenijuma, pred nesagledivošću Vaseljene. Šta su ekonomistički grafikoni, pravne norme, politikološke studije i sav ostali arsenal ovosvetske misli pred ratnom, nacionalističkom i drugim mržnjama homo profitikusa prema čoveku, do uzaludna strast i uzaludni vapaj za nekim drugim, postapokaliptičnim svetom?


I ova epoha se cepa, kao i ona o kojoj je pisao Berdjajev u knjizi "Smisao istorije". Na izmaku je i ovaj Špenglerov ciklus. Na vrhu ledenog brega, u svetlosti zastrašujuće imaginacije, kada beznadje do kostiju boli, kada se u Dolini svetla gase i zavesa pada, "istorija" počinje. Počinje s niskim strastima i bezumljem koje kulja iz najdubljih mrakova novovekovne misli, postajući metafizički usud apsurdnosti.

U tom usudu, i savremena ekonomska misao ne shvata da svet jave jeste svet pojavnosti, ali da "svet pojavnosti nije i svet stvarnosti", kako piše Hegel. Savremena ekonomska misao je svet jave, svet pojavnosti, a ekonomija Vavilona je svet stvarnosti, globalizacije, tranzicije i najnovijeg "novog svetskog poretka", nadajmo se poslednjeg "novog svetskog poretka".

U dubini duhovne istorije, odakle kulja stihija ovosvetovske povesti, dogadjaju se samo dve stvari: Judina izdaja i Hristovo raspeće. Dakle, moguće je opredeliti se samo za jedan od ova dva tabora: za Hristov ili za Judin. Savremena ekonomska misao opredelila se za Judin.

Kada, kako i zašto je u dubinama istorije duha, ekonomska teorija uopšte, a samim tim i savremena ekonomska misao, napravila "prvobitni" greh i opredelila se za Judin tabor?

Ekonomija Vavilona mrvi sve pred sobom. Logika kapitala i profita nema milosti. Ona je tehnološki razvoj uzdigla do neslućenih visina, ali ne zbog dobrobiti čovečanstva, već pohlepe i oholosti čoveka, vlasnika kapitala, kome materijalnih dobara i sopstvene sujete nikad dosta. Dajući dušu kapitalu, čovek, kao da ne sluteći zlo u sebi, dušu dade i tehnologiji i zatvori je u veliku Vavilonsku kulu koja samo što još Boga nije dotakla. Spasa više nema. Veliki brat-Kapital sedi na vrhu vavilonske kule u Vašingtonu i u Vol stritu, sve vidi, sve čuje, sve zna i sve može.

Ekonomija Vavilona svet ubrzano pretvara u jednu veliku fabriku u kojoj su odnosi uređeni u skladu sa pravilima najnovijeg "novog svetskog poretka". Kada bi vlasnik neke engleske manufakture iz XVII veka mogao iz groba da proviri i pogleda ovaj današnji svet, brže bi se vratio u grob nego što je iz njega izašao. Zažalio bi što se ikada i rodio. U njemu bi se srušio mit o Obećanoj zemlji, mit o sjaju i raskoši Vavilona. Zažalio bi što se nije manuo izgradnje Vavilonske kule onda kada je ona prvi put bila srušena.

Današnji čovek kreće dalje u potragu za Obećanom zemljom. Poslednji takav deo planete, poslednji deo Vavilona jeste - Istok. Više se nema kud. Uskoro, ceo svet će postati jedna velika fabrika.

Ironija istorije Velikog brata-Kapitala sastoji se u tome što je on ponosan na tu fabriku, a u suštini ona predstavlja kraj Istorije. Istorija je uletela u zamku tehnološkog totalitarizma. Na žalost, alternativa tehnološkom totalitarizmu ne može da bude tehnološka demokratije. Alternativa je zaista samo kraj Istorije.

Ljudi, umesto da komuniciraju medju sobom i s prirodom, komuniciraju s mašinama, kompjuterom, robotom, televizorom itd. Umesto da vole svet oko sebe, da misle o sebi i svetu, oni tragaju za kompjuterskim sistemima obdarenim sposobnošću da razmišljaju, otkrivaju značenje, uče na osnovu ranijeg iskustva i obavljaju druge zadatke koji se inače dovode u vezu s ljudskom intelektom.

Budući da sve manje misli a sve više obavlja rutinske i mehaničke radnje, čovek i sve manje sumnja u poruke Velikog brata-Kapitala, koje mu on šalje kroz katodnu cev. Da li su one lažne ili istinite, donose sreću ili nesreću, život ili smrt, nije važno. Važno je da ih narod plaća i da donose profit.
Veliki brat-Kapital raste. Sve je podredjeno njemu, njegovom profitu i novoj tehnologiji. Umetnost, književnost, nauka, kultura itd. dobri su ako to potvrdi Veliki brat. Dakle, Veliki brat-Kapital i njegova katodna cev sa vrha Vavilonske kule upravljaju svetom. Čovek je ostao bez duše, emocija i pameti. Sve je predao tehnologiji i Velikom bratu-Kapitalu. Sve je spremno za "Drang nach Osten". Obećana zemlja čeka. Čekaju i novi profiti, nova tržišta, jeftina radna snaga, novi sirovinski i energetski izvori, nova prostranstva za nuklearni otpad. itd. Obećana zemlja Istoka je poslednji Vavilon.

U poslednje vreme, i književnici su postali okupirani ekonomijom. I oni su počeli da se bave njenim pojmom, smislom i svrhom. Tako, na primer, književnik Svetislav Basara kaže: "Može mi se prigovoriti da o pesništvu govorim jezikom ekonomije, ali valja se prisetiti da reč ekonomija, pre nego što je na Zapadu postala eufemizam za grabež, a na Istoku 'gospd bog', znači nešto sasvim drugo: domostroj, umno raspolaganje zemnim dobrima i silama (naročito silama) na putu uspenja u Bogočoveštvo".1) Ako jezik književnika prevedemo na jezik ekonomije, domostroj znači umno iskorišćavanje prirodnih resursa u cilju dobrobiti čovečanstva, a ne zbog sticanja profita ili birokratskih privilegija, beskorisnog iskorišćavanja prirode, sveopšte grabeži i osvajanja vlasti.

Džoana Robinson, poznati i ugledni ekonomist, nije sasvim sigurna da li je ekonomija uopšte od neke koristi. Ona tako misli verovatno i zbog toga što "dvadeset miliona ljudi koji utoljuju žedj iz Rajne, srču jutarnju kafu već ubedjeni da je u njoj - otrov. Moćni hemijski koncerni ne prestaju da sipaju otrove u ovu veliku i tužnu reku i da zgrću fantastične profite."2) Ili, možda stoga što "gotovo neprimećeno više od 14 miliona dece umire svake godine. Ona umiru od dehidracije. Više dece je umrlo u Indiji i Pakistanu nego u 46 zemalja Afrike zajedno, uprkos izrazitih stopa privrednog rasta zabeleženih u ove dve zemlje tokom prošle dekade."3) Možda je Džoana Robinson izrazila sumnju u korist ekonomije kao nauke, na kraju svoje plodne karijere ekonomskog teoretičara i zato što su "tumori, leukemije, mrtvorodjenčad, kao i 'poludela priroda' - posledica nezgoda u radu nuklearke na Ostrvu Tri milje".4)

Zbog vajkadašnje humanističke mode, ekonomska misao će javno i deklarativno osuditi postojanje otrovne vode u Rajni, ali, budući da humanizam ne može, kao kakva paradigma, da stane u neki ekonomski model razvoja privrede, a povećanje profita može, ostaviće da se otrovnom vodom u Rajni bavi neko drugi. Ekonomska misao će nastaviti da vodi svet u "rajsko naselje" s ekonomskim modelima koji, kako jednom prilikom reče Galbrajt, služe da se pažnja skrene s gorućih društvenih problema. Ekonomski modeli su obične prazne kutije, koje se poput ping-pong loptice odbijaju od zidina stvarnosti.5) Prilikom tog odbijanja jedino se čuje nemoćni i zlokobni zvuk praznine, koji upozorava na moguću katastrofu sveta sutrašnjice. Šta ekonomska teorija može da uradi kada se susretne s velikom nezaposlenošću, iscepkanim tržištem, oligopolističkim korporacijama, i uopšte sa svetom koji je veoma daleko od slike savremene konkurencije iz udžbenika? Ekonomisti imaju svamo dva izbora. Mogu da pišu pamflete i ubedjuju državnike i političare kako bi svet bolje izgledao kada bi ličio na modele iz udžbenika, ili mogu da odbace formalizam, izadju iz kabineta i proučavaju profani svet stvarnih institucija. Savremena ekonomska misao još uvek je u kabinetima.

Ekonometričar u kabinetu, analizirajući neku ekonomsku pojavu, prikuplja podatke za duži vremenski period, pravi tabele, utvrdjuje korelacije i motodom ekstrapolacije trendova nastoji da utvrdi budući medjusobni odnos promenljivih veličina. Medjutim, ni jedan model ne može da uključe sve promenljive veličine, i prošlost ne daje uvek pravce budućnosti. "Ako se podje od toga da zanimanje, obrazovanje, koeficijent inteligencije, pol i rasa utiču na platu, ekonometrijski metod bi mogao da odredi u kojoj je meri svaki činilac vezan za varijacije u plati; istraživač bi tada mogao da pokuša i utvrdi uzročni odnos. Medjutim, taj način ekonometrijskog ispitivanja nosi sobom i mnogostruke probleme. U ekonomskom životu uzrok i posledica se ne odigravaju u istom trenu; često prodje izvesno vreme pre no što se osete uticaji. Poslednje utočište nekog ekonomskog varalice je zaostajanje u vremenu." 6)

Čovek je odvajkada, u susretu s nepoznatim, s Kosmosom, sa svojom konačnošću, težio duhovnom i fizičkom jedinstvu, savršenstvu i blagostanju. Hrišćansko učenje čoveka spašava ovozemaljskih muka, jer mu nalaže da su sve nevolje i ispovedani gresi za života preduslov za spasenje i put u "rajsko naselje" posle života. Stoga sve muke i nedaće čovek doživljavao kao Božju volju i nužnost. Na taj način, prevladana je večita dihotomija duše i tela, apsurdnost postojanja i postignuto duhovno i fizičko jedinstvo i savršenstvo.
Novovekovna nauka i njena metoda nastala je kao rezultat borbe protiv srednjovekovnog načina mišljenja. Tada je počeo da raste društveni ugled onih koji znaju da čitaju i pišu. Galileo Galilej, koji je izgubio bitku, a dobio rat,7) smatra da je neznanje majka zlobe, zavisti, srdžbe i svih drugih poroka, užasnih i ogavnih grehova. Osnovno orudje nauke postaju instrumenti za posmatranje, merenje i eksperimentisanje. Teorija nije više samo kontemplacija, nego, pre svega, matematičko konstruisanje i matematički govor, koji redovno mora da ima svoju eksperimentalnu interpretaciju i svoje egzaktno, čulno - posmatračko opravdanje.

Globalizacija - Orvelovska Vizija Ekonomije Vavilona 6 years, 6 months ago #1814

Novovekovna naučna misao započela je svoj trijumfalni pohod protiv metafizičkog načina mišljenja borbom za novu metodu. Dekart, osnivač slavnog kartezijanskog racionalizma, smatra da stari obrazac znanja ne odgovara zahtevima vremena. On je, jednostavnom formulom "mislim, dakle postojim", filozofsku spekulaciju konačno oslobodio srednjovekovne zaokupljenosti dokazom realnosti objetkivnog sveta. S druge strane, britanski filozofi su se opirali ovom karterzijanskom subjektivizmu, smatrajući da primat u spoznaji sveta ima čulno iskustvo i posmatranje spoljašnjeg sveta. Po njima, ljudski um je ne izvor, već riznica znanja prvobitno stečenog čulnim iskustvom, a zatim sistematizovano umnom sposobnošću. Na taj način su se u modernoj filozofiji zasnovale dve velike tradicije, poznate kao racionalizam i empirizam.

Po Kontu, filozofija treba da postane pozitivna nauka kao što su to sve druge posebne nauke. Jedan od osnovnih zadataka pozitivne filozofije je da proučavanje društva digne na nivo nauke. Kont polazi od pretpostavke da su društvene pojave, kao i prirodne, regulisane nepromenljivim zakonima. Intelektualna anarhija izaziva stanje nereda, teških potresa i odsustvo društvene kohezije. Ona može da se prevazidje novim društvenim poretkom koji je utemeljen na naučnom osnovu. Nauka je u tom poretku osnova regulisanja društvenih odnosa. Kont nastoji da pronadje nov društveni poredak u kojem će pojedinac biti potpuno potčinjen kolektivu, poredak u kojem će nauka da postane moćno orudje kontrole ponašanja pojedinca.

U novovekovnoj intelektualnoj atmosferi teži se fizičkom i duhovnom jedinstvu, savršenstvu i blagostanju za vreme života, a ne u "rajskom naselju". Napuštanjem srednjovekovnog načina mišljenja došlo se do spoznaje da nema "rajskog naselja". Preovladalo je stanovište da za života treba prigrabiti što više materijalnih dobara. Susret s nepoznatim, bolešću i smrću pokušava da se reši sa naukom, koja otkriva razne prirodne i druge zakone. I ekonomija kao nauka pridružuje se tim opštim tendencijama. Međutim, umesto da bude umno raspolaganje zemnim dobrima i silama, ona postaje eufemizam za grabež. Tako "neoklasična ekonomska analiza izrasta iz mentaliteta epohe prosvećenosti koji metafizički poredak zamenjuje naučnim prirodnim poretkom. Nevidljiva ruka koja je lični egoizam uklopila u opštu harmoniju izmirila je sklonost epohe prosvećenosti ka ličnoj slobodi i prirodnim zakonima. Shvatanje Adama Smita o ravnoteži u tržišnoj privredi takodje je jedna od varijanti Njutnove mehanike iz XVII veka. Od tada je fizika počela da služi kao model kome ekonomisti treba da teže. Teškoća je u tome što ekonomske pojave nisu ni tako univerzalne ni tako predvidljive kao što je slučaj sa fizičkim pojavama".8)
Na taj način, eonomska teorija je u dubini duhovne istorije napravila "prvobitni" greh, opredelila se za Judin tabor i krenula u svet jave, svet pojavnosti, mimo sveta stvarnosti.
Zbog toga savremena ekonomska misao, izmedju nade i strepnje savremenog sveta i najnovijeg "novog svetskog poretka", nije ono što jeste, ona je ono što nije, ona je uzaludna strast. Ekonomija Vavlona je ono što jeste, ona je svet stvarnosti, ona je ORVELOVSKA VIZIJA EKONOMIJE VAVILONA.

1) Svetislav Basara, Satori u Kostojevićima, Deli, 1987, str. 58.
2) Miroslav Stojanović, Život kao rizik, Politika, 7.XII 1986.
3) Svake godine još umire 14 miliona dece, članak koji je Politika. od 14.1.1987.g., preuzela iz The New York Times.
4) Ostrvo smrti, Politika, 20.I1987.
5) Robert Katner, O stanju u oblasti ekonomije, Pregled, br. 236, 1986/87, Američka ambasada u Jugoslaviji, str. 66 i 67)."Kada se standardni model prikaže u učionici, uvek se nadje neki drski brucoš koji se buni tvrdeći da taj model nije realan. Profesor je takve optužbe već ranije čuo. On odgovara studentu da moramo hodati pre no što naučimo da trčimo, da moramo stvari sasvim da uprostimo radi analitičke jasnoće i da će se, pošto student bolje ovlada analitičkom tehnikom, preći na finese da bi se model podesio prema nijansama ekonomske stvarnosti. Model odista postaje složeniji, ali osnovne pretpostavke ostaju. Student će tada odlučiti da je cela vežba beskorisna i preći na studije istorije ili sociologije, ili će uspeti da savlada teške matematičke dokaze i stekne izvesnu sklonost ka deduktivnoj logici kao i profesionalnu lojalnost prema toj disciplini."
6) Isto, str. 68.
7) Homa Katouzjan, Evolucija ekonomskog metoda: od političke ekonomije do pozitivne ekonomike, Gledišta, br. 5-6 za 1985, str. 27.
8) Robert Katner, op. cit.

2 - Ekonomija Vavilona

"Ekonomska teorija na Zapadu je u veoma lošem stanju. Ona je krajnje konfuzna, i osnovne ideje su podeljene na različite segmente, koji ne mogu opstati zajedno.
Proizvodna funkcija je bila efikasno sredstvo zaglupljivanja, Studentu političke ekonomije se izlaže formula Y = f/c,k/,a zatim se prelazi na sledeće pitanje u nadi da će ovaj zaboraviti da pita u kojim jedinicama se meri ' k'. No, pre no što student postavi to pitanje, on će i sam postati profesor; navike lenjosti duha se tako prenose s jedne generacije na drugu”.
... nisam sasvim siguran da li je ekonomija od neke koristi"
(prof. dr Džoan Robinson)

"Naći ćete Me
kad Me potražite
svim
srcem
svojim."
(Knjiga proroka Jeremije, 29:13)



STVARANjE EKONOMIJE

Za šest dana stvori Bog nebo, Zemlju, svetslost, tamu, dan, noć, veče, jutro, travu, bilje, rodno drveće, ptice, kitove, ribe, stoku, sitne živootinje, zemaljske zveri i Čoveka, muško i žensko. "Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro bješe, veoma. I bi veče i bi jutro, dan šesti".1)

Muškarac se zvaše Adam, a žena Eva. Postavi iz Bog da žive u Edenskom vrtu gde "učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakojaka drveta lijepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života u sred vrta i drvo od znanja dobra i zla".2) Dozvoli Svevišnji Čoveku da sa svakog drveta u vrtu slobodno jede, izuzev s "drveta od znanja dobra i zla" i reče mu: "... s njega ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš".3) Medjutim, lukava zmija reče Evi da neće umreti ako pojede plod s drveta života. Po nagovoru zmije, pojede Eva plod, "pa dade mužu svojemu te i on okusi".4) Tada Bog uputi prokletstvo zmiji i ženi, "pa onda reče Adamu: što si poslušao ženu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe; s mukom ćeš se od nje hraniti do svojega vijeka. Trnje i korov će ti radjati, a ti ćeš jesti zelje poljsko. Sa znojem lica svojega ješćeš hjleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti. I Gospod Bog izagna ga iz vrta Edenskoga da radi zemlju, od koje bi uzet".5)

Kad se nadje van vrta Edenskoga, gde plodovi za jelo sami nicahu, uplaši se Adam i zbuni, vide da mora s mukom obradjivati zemlju u znoju lica svoga, da bi on i Eva jeli hleb i preživeli. Reši Adam da obradjuje zemlju, ali ne znadjaše kako. Obrati se Bogu, pokaja se za učinjeni greh, zamoli za oproštaj i upita kako se zemlja obradjuje. Svemogući oprašta grešnicima kad se pokaju i mole, pa oprosti i Adamu kao prvom grešniku. I tako, na radost opštu i blaženstvo, stvori Onaj koji sve zna, sve vidi i sve može prvu alatku i uputi Adama da njome rukuje.

Jednoga dana, dok Adam obradjivaše zemlju, diže se strašna oluja. Sklonivši se pod neko drvo, on i Eva odlučiše da naprave kuću. Ali ne znadjahu kako da upravljaju njome. Obrati se Adam opet Bogu. Reši Bog da mu i ovog puta pomogne, i stvori zakone pomoću kojih se upravlja kućom. Te zakone Stvoritelj nazva EKONOMIJA,6) i pozva Čoveka, upoznade ga s njom i reče mu: "Koliko možeš, onoliko i radi; ne pitam te koliko si uradio, nego jesi li radio; što možeš danas uraditi, ne ostavljaj za sutra; ko radi taj ima, a ko ne radi neka i ne jede; nemarna ruka osiromašava, a vredna obogaćava."

"Iza toga Adam pozva Jevu, ženu svoju, a ona zatrudnje i rodi Kajina".7) Ljudi se razmožavahu. I stvori Bog TRAŽNjU. Na obradjenoj zemlji Adamu radjahu razni plodovi. Stvori Bog i PONUDU. Pošto već bejaše obilje plodova i proizvoda, ljudi počeše da ih medjusobno razmenjuju tada Bog stvori NOVAC i CENE. Kada ljudi imadjahu više novca, tražnja postaje veća od ponude, i cene rašćahu. Zamisli se Stvoritelj i odluči da stvori INFLACIJU.8)

TRAŽNjI, PONUDI, NOVCU, CENAMA I INFLACIJI Bog dunu u nos dah životni, i reče im: Prepuštam vas carstvu zemaljskom i volji ljudskoj. Uživajte u ekonomskim teorijama i u državnim ekonomskim politikama, koje će ljudi (ekonomisti i političari) stvarati i u njima vas maziti, a za uzvrat ljudima činite dobro i ne kajte se, činite zlo i nadajte se. Činite dobro i onoma koji vas mrze. Dobra su dela najveće bogastvo. Medjutim, zapreti im Svemogući, govoreći: "Živite i radite slobodno što želite, ali EKONOMSKI ROCK AND ROLL NE SMETE DA IGRATE".

I reče Bog, i mahnu rukom, i tako bi.

RAZVOJ EKONOMIJE

Obasjan božanskom svetlošću, prvi se ekonomijom bavljaše vavilonski car Hamurabije (XVIII vek p.n.e.). Svojijem zakonoma štićaše ekonomski interes države, robovlasnika i sitnih proizvodjača. Stari Egipat, drevno carstvo (oko 3.000 godina p.n.e.), vodjaše računa o ekonomiji hramova. U "Arhašastri" (izmedju trećeg i četvrtog veka p.n.e.), stari Indijci razmatrahu pitanja prihoda i rashoda državnog budžeta. U Staroj Kini, ekonomska pitanja nalaze mesto u učenju poznatog kineskog mislioca Konfučija (531-479. godine p.n.e.). Ta pitanja izloži Me-Ci. On se založi za zaštitu seljaka kad su u pitanju vlasništvo nad zemljom i poreska opterećenja. Za Staru Grčku (VIII-VI. vek p.n.e.) mogaše se reći da ne poseduje gotovo nikakve tragove ekonomske misli tog vremena. Prvi koji posluša Božju volju i založi se za TRAŽNjU, PONUDU i NOVAC bejaše Perikle, koji vladaše antičkom Grčkom (V vek p.n.e.). Medjutim, pošto pobedi ekonomski zaostala Sparta i raspadoše se Atinski pomorski savez i demokratija, umišlju Zlobnoga i Nečastivoga, u krizu upade antička Grčka i doživje preokret u svojem ekonomskom i političkom razvoju. Ksenofon, Platon i Aristotel štićahu naturalnu, a protivljahu se robnoj privredi. Aristotel se (krajem IV veka p.n.e.) pokaza kao najveći mislilac antičke Grčke. Za razliku od Ksenofona i Platona, on hotijaše umerenu demokratiju, a robovlasnički sistem branjaše gotovo apologetski. U Politici, za razliku od Platona, štićaše privatnu svojinu; ali, pošto ta privatna svojina u robnoj privredi radjaše gramzivost, izlaz vide u vraćanju na naturalnu privredu. Rimljani se mnogo više bavljahu pravnim nego ekonomskim poslovima. Doduše, vodjahu računa o poljoprivredi. Tako Katon, Stari (III-II vek p.n.e.) napisa delo "O zemljoradnji", i u njemu se založi za proizvodnju za sopstvene potrebe, a suprotstavi proizvodnji za tržište. Misao ekonomska feudalizma nastani se u Kuranu a njen apostol, najpoznatiji mislilac toga doba (XIV-XV vek), Ibn Haldun, govoraše o podeli, razmeni, novcu, bogatstvu, porezima i potrebi da se oni proteraju iz života zemaljskog. Hrišćanin Avgustin (prozvan Blaženi), visoko ističe rad, naročito u poljoprivredi, i osudjivaše trgovinu i zelenaštvo koji, mišljaše on, nisu u skladu s hrišćanskim moralnim normama. Poglede Tome Akvinskog (feudalna ekonomska misao XIII veka), najznačajnijeg mislioca medju kanonistima, kao zvaničnu filosofiju prihvati Vatikan. Kononisti i Akvinski dodjoše do teorije "pravedne cene", koja odgovaraše radu utrošenom u proizvodnji, ali i obezbedjivanje prodavcu da normalno živi od zarade koju za nju dobija.

Dakle, jedni bejahu za, a drugi protiv TRAŽNjE, PONUDE, NOVCA I CENA. Ali, Bog naš, predragi i svemogući, silom svojom i mudrošću ni iz čega stvori nebo i zemlju i sve vidljivo i nevidljivo. Oni koji se uzoholiše i u oholosti svojoj suprotstavljaše volji Božjoj i postojanju TRAŽNjE, PONUDE, NOVCA i CENA, doživeše neuspeh. Dodje kapitalizam, i s njim robna privreda zavlada, bez obzira na one što se za nju zalagahu ili joj se protivljahu. Kada već bi tako, povinovaše se svi Božjoj volji, ekonomisti se prihvatiše pera, a državnici, ministri finansija i političari mera ekonomske politike. TRAŽNjA, PONUDA, NOVAC, CENE i INFLACIJA procvetaše. Svako s njima igraše igru da bi se domogao najviše dobiti. Francuski ekonomist Žan Batist Sej utvrdi pravila svoje igre zakonom, kako se već valjaše, i nareče ga: zakon tržišta. Suština tog zakona bi - kada su ponuda i tražnja jednaki, tada cene ne rastu i nema inflacije. Za svaki slučaj, eventualni pad ili porast cena objašnjavahu se kvantitativnom teorijom novca. Suštastvo te teorije bi u tome da su cene upravo srazmerne količini novca. Uzrok porastu, odnosno padu, cena nalazaše se, dakle, u porastu odnosno padu količine novca u opticaju. Povećanje količine novca dovodjaše do povećanja cena, i suprotno. Sejov zakon prihvatiše i tradicionalni ekonomisti kao Rikard, Džon Stjuart Mil, Rikardov interiretator, i čak donekle i Maršal u svojim ranijim radovima. Iako dosta izmenjen, Sejov zakon tržišta predstavljaše kamen temeljac na kojem počivaše tradicionalna ekonomija. PONUDA, TRAŽNjA, CENE NOVAC i INFLACIJA življahu u slozi, srećni i zadovoljni što ih niko ne proganja kao pre kapitalizma, nego se svi igraju s njima. Kao što im reče Bog, ljudima činjahu dobro, a oni ih maziše u svojim teorijama, presipajući i dosipajući čas više novca, manje ponude, više tražnje, veće cene itd. - u nedogled. Tada svima bejaše dobro. Medjutim, u Nemačkoj leta Gospodnjeg 1914, tuce jaja kupovahu ljudi za jednu marku, 1923, koštaše ih 5.000 maraka, a novembra 1923. godine jaja se uzdigoše u nebeske visine, te stajahu 80 milijardi maraka. Čovek naručivaše kriglu piva po jednoj, a narednu po drugoj ceni, promene i zabave radi. Šta to bi? Količina novca u opticaju rašćaše, rašćahu tražnja, cene i inflacija, a samo ponuda opadaše.

Vide Bog ovaj haos u poretku stvari, i prvobitno htede da ljuto kazni TRAŽNU, PONUDU, NOVAC i INFLACIJU. No, pošto je dobrostiv, kako i dolikuje licu njegovu, ražali se i odluči da zaduži ekonomista Džona Majnarda Kejnza da pokuša da ih pomiri. Kejhz to i uradi, i 1936. godine objavi poznatu mu knjigu Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca. O Kejnzovoj teoriji zaposlenosti na Kongresu Američkog ekonomskog udruženja govorahu kao o "revoluciji" u ekonomskom mišljenju, koja se mogaše uporediti samo s Darvinovom ili možda Kopernikovom revolucijom. Haris tvrdjaše da je Kejnz "darivao demokratskom kapitalizmu novi rok života,"9) jer njegova teorija izvrši ogroman uticaj na ekonomsku politiku kapitalističkih država. Šta je, u stvari "kejnzijanska revolucija?"

Kejnz, prvo, odbaci Sejov zakon tržišta. Domisli se da će PONUDU, TRAŽNjU, CENE, NOVAC i INFLACIJU izmiriti i u bratskoj slozi ostaviti ako reguliše obim i usmeravanje tražnje. Zbog toga reši da uvede kreditno-monetarnu i porasku politiku (Bog mu dao rajsko naselje), i politiku društvenog finansiranja. Ako bi tražnja veće od ponude, rašćahu cene i inflacija, smanjivaše se krediti i društveno finansiranje i povećavaše porezi. Na taj način smanjivaše se količina novca u opticaju, smanjivaše i tražnja koja se i približavaše ponudi. Ali, sa smanjenjem kredita i društvenog finansiranja - a, bogme, i s povećanjem poreza - ne smede se preterati, jer se tada zbog nedostatka novca smanjivaše i ponude. Tako Kejnz izvrši Božji zadatak i pomiri TRAŽNjU, PONUDI, CENE, NOVAC i INFLACIJU.
Last Edit: 6 years, 6 months ago by administrator.

Globalizacija - Orvelovska Vizija Ekonomije Vavilona 6 years, 6 months ago #1815

METAFIZIKA EKONOMSKOG ROCK AND ROLL-a10)

Individualni proizvodjač formiraše cenu koštanja svojih proizvoda. To je ona cena koja mu omogućavaše da pokrije nastale troškove za dati proizvod. Ta cena mogaše da bude manja, veća ili, pak, jednaka tržišnoj ceni, čiju veličinu odredjivahu ponuda i tražnja.

Ako prodajna cena bejaše veća od tržišne, i proizvodjač hoćaše po njoj da prodaje, postade nekonkurentan i tražnja kupovaše robu od drugih proizvodjača čija prodajna cena bi jednaka ili niža od tržišne cene. Individualni proizvodjač bi tada prinudjen da svoju prodajnu cenu smanji i izjednači s tržišnom. Medjutim, izgubi deo svoje zarade, ili ponekad ne uspe ni da pokrije svoju cenu koštanja.

Kada prodajna cena bejaše jednaka tržišnoj, proizvodjač bi konkurentan i Bogu ugodan, te uspevaše da proda robu, pokrije cenu koštanja i ostvari predvidjenu zaradu.

Ako mu prodajna cena bejaše manja od tržišne, dati proizvodjač s Božjom pomoći bi konkurentniji od ostalih. Tražnja kupova više robe od njega zato što je ona jevtinija. On pokrivaše troškove cene koštanja, ostvarivaše predvidjenu zaradu koja bi najveća, jer prodavaše veći broj proizvoda od ostalih proizvodjača.

Dakle, s Božjom promišlju, zarada proizvodjača zavisijaše od visine tržišne cene i sopstvene cene koštanja. Viša tržišna cena a niža cena koštanja, parica veća.

Ali, tu se meša Nečastivi, i proizvodjač nikad unapred ne znadjoše tržišnu cenu, jer se njena visina stalno menjaše, u zavisnosti od nepredvidljivog stalnog menjanja odnosa ponude i tražnje. Povećanje tražnje izazivaše povećanje tržišnih cena i suprotno. Tržišnu cenu proizvodjači saznavahu tek kada, uz Božji blagoslov, izlažahu na tržište a na nju mogahu da utiču tako što će je svojom manjom ili većoj ponudom manje ili više smanjivati, ali im ni to smanjenje ne bejaše unapred predvidivo, jer istovremeno mogaše doći nova tražnja, te se tržišna cena opet povećavaše. Zaradu prozvodjač mogaše da poveća jedino stalno povećavajući svoju produktivnost, ekonomisnost i rentabilnost. Produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost se povećavahu novim mašinama, a još više ako ljudski rad zamenjuje rad mašina. Taj rad bi brži i jevtiniji, i omogućavaše proizvodjaču da formira nižu cenu koštanja svojih proizvoda. Zbog toga proizvodjač bi prinudjen da deo svoje zarade stalno ulaže u nove mašine koje zamenjivahu rad Čoveka. Ne uradi li, s Božjom promišlju, to on, uradi (opet s Božjom promišlju) njegov konkurent, a on uskoro sa svojom prodajnom cenom ne mogaše da pokrije ni cenu koštanja, a kamoli da nešto i zaradi. I sve to bi na propast njega kao proizvodjača. Dakle, Konkurencija, MEDJUSOBNI ODNOSI PONUDE, TRAŽNjE i CENA učiniše da proizvodjač bude siguran za svoj opstanak na tržištu i svoje preživljavanje kao Čoveka, jedino težeći stalnoj većoj zaradi. Nju, pak, mogaše da ostvari ulažući veća sredstva zbog tehničke opremljenosti svoje proizvodnje. Tako Svemogući i dobroželateljni, ili Nečastivi, ili u dosluhu, ili Nečastivi po volji Svemogućeg, probudiše u Čoveku - proizvodjaču najniže strasti, pohelpu, gramzivost, glad za zaradom, bogatstvom i sve većom količinom novca. Osnovno moralno načelo postade: dozvoljene su sve radnje koje donosahu više novca. Važno jedino beše da se uloženi novac vrati uvećan. Tako i ulaganje u nove mašine, koje zamenjivahu ljudski rad - umesto da mučenoga oslobode greha - umnožavahu greh do nebesa i uvećavahu količinu novca i bogatstva. Tako bi stvorena TEHNOLOGIJA.11) Dakle, stvarajući TEHNOLOGIJU, Čovek ne htede da učini dobrobit Čovečanstvu, nego da za sebe više zaradi. Na stvaranju TEHNOLOGIJE terahu ga SILE KONKURENCIJE, SILE MEDJUSOBNOG ODNOSA PONUDE, TRAŽNjE I CENE i sopstvena pohlepa za bogatstvom i posedovanjem novca i stvari. Te sile i pohlepa zavladaše Čovekom, a da on toga i ne beše svestan. TEHNOLOGIJA sve više zamenjivaše Čoveka u procesu rada, tako da i ona poče njime da vlada i upravlja. Na taj način, TEHNOLOGIJA poče da ispoljava svoje pravo značenje. Omogući da ljudi jedni druge jedu, a jesti Čoveka - takvo zlo i pošast ne bejahu ubeležni ni u Tablice. Ne doseti se Tvorac tome zlu, sem ako na to ne pomišljaše kad reče Ne ubij bližnjega svoga. Kukaše Čovek pojeden od čoveka, a onaj Zlobni učaše - taj što te pojede i nije Čovek. A mučeni se znojaše - ne navodi li ga Zlobni vo iskušenija, ili mu ga posla Sveznajući da ga pouči.

"Techne znači umetno, veštačko, dok izvedenica technasma doslovno znači opsena, prevara".12) Dakle, TEHNOLOGIJA ne bi ostvarena kao težnja za stvaranjem dobrobiti Čovečanstvu, nego kao rezultat delovanja sila otudjenih od Čoveka, a ne ni Božjom voljom. "Još u XIV veku Johanes Angelikus piše: 'U poslednji dan vaskrsnuće samo ono što je stvoreno od Gospoda: dakle ono stvoreno božanskom ljubavlju i voljom preobraziće se u Gospodu. Sve što je stvoreno ljudskim razumom i rukom progutaće tama, jer Gospod tvar preobražava u biće, a čovek - vodjen gordošću koja je pad - tvar preobražava u ništavilo' (De vera naturae rebus, II 54)".13) Čovek, opšteći s prirodom, stvori TEHNOLOGIJU koja se od njega otudji i otrže kontroli. Sada ona stoji izmedju Čoveka i prirode, i on nerazumno uništava i prirodu i sebe. ZBOG TOGA ONA PREDSTAVLjAŠE, I PREDSTAVLjA, OPSENU I PREVARU. Prevari čak i SILE MEDJUSOBNOG ODNOSA PONUDE, TRAŽNjE I CENA koje je stvoriše.

Izračuvanje visine kredita, društvenog finansiranja, poreza, količine NOVCA u opticaju, obima TRAŽNjE, PONUDE, CENA i INFLACIJE bi prepušteno kompjuterima. Dugo to kompjuteri radiše uspešno. Ekonomisti u njih ubacivahu kejnzijanske i druge kombinacije navedenih elemenata, i na opšte zadovoljstvo svih sve funkcionisaše kako valja.

Jednog dana smanjiše se krediti i društveno finansiranje, a povećaše porezi. To smanji količinu novca u opticaju, tražnju i još više ponudu, a inflacija, umesto da opada, naglo rašćaše. Nikome ne bi jasno šta se zbi sem, valjda, Sveznajućem ili Nečastivom. Ekipe tehnologa, vrhunskih ekonomista i inženjera, danima opsedahu kompjutere i pokušavahu da nadju rešenje za to. Medjutim, inženjeri konstatovaše da su kompjuteri apsolutno ispravni, a ekonomisti zaključiše da kejnzijanski i ostali pravci ekonomske misli to ne mogu da reše. Nastade haos. Cene rašćahu, ljudi gladovahu, javljahu se štrajkovi i pobune, vlade padahu, zemlja se nadjubri balegom svakojakom i procveta mito, korupcija i nemoral. Svetsko tržište se totalno poremeti.

Poslaše sile adske, ili Božje, ne kao pre kugu, koleru ili gubu, nego novu ekonomsku bolest, a savremeni vrači - ekonomisti raznih pravaca, škola i ubedjenja prozvaše je STAGFLACIJOM, i uporediše s rakom koji zavlada a ne znadjaše se kako. U tom smislu, i Pol Samjuelson ističe da ekonomsti krajem 70-ih godina ovog veka, za razliku od 60-ih, sa znatno manje divljenja posmatrahu svoju veštinu. Uporedi ekonomiste s lekarima: "Lekari čija je stručnost visoko uvažavana kada su antibiotici zaustavili pneumoniju, mogu teško da opstanu kada javnost počne da pripisuje njihove neuspehe, u odnosu na rak, njihovoj nedovoljnoj spremi".14)

Dakle, teško se mogaše reći da se od Maršala i Kejnza15) u ekonomskoj teoriji desi nešto novo. Uglavnom se preradjivaše staro i tapkaše u mesto. Stoga dr Džoana Robinson s pravom utvrdi da je "ekonomska teorija na Zapadu u veoma lošem stanju" i konstatova:" ...nisam sasvim sigurna da li je ekonomija od neke koristi (Ekonomska filozofija).

Neoklasična ekonomska doktrina ozbiljno se uzdrma. Univerzitet Harvard donese odluku, 1978. leta Gospodnjeg, da se više ne koristi čuveni Samjuelsonov udžbenik "Ekonomija", koji se prvi put pojavi 1948. leta od dana kada se rodi sin Gospodnji, koji uzalud bi raspet da spase ljude od Prvog i potom drugih grehova, Sodoma i Gomora, licemera i fariseja, pilatovskog pranja ruku - samo za taj greh Devica bi morala da rodi još tri sina Božja, a posle gde će se s tolikim sinovima, bezgrešno začetim! "Dok su profesori stalno putovali izmedju Vašingtona i svojih učionica, trudeći se da svoje teorije pretoče u praksu u toku 60-ih godina, i uočavajući kako se njihova očekivanja preokreću u visoku inflaciju i veliku nezaposlenost u toku 70-ih, njihovi studenti ekonomije učili su sasvim drugačiju lekciju od one koja se nalazila u udžbenicima".16)

Videvši šta se na Zemlji desi, Bog se uznemiri i definitivno naljuti. Shvati da TEHNOLOGIJA preko kompjutera progovori rečima Sotone. I tako TEHNOLOGIJA izvrši svoju istorijsku prevaru. TRAŽNjA, PONUDA, CENE, NOVAC i INFLACIJA NISU BOLESNI OD STAGFLACIJE, KAO ŠTO MISLE EKONOMISTI, nego IH TEHNOLOGIJA NAGOVORI DA, I PORED IZREČENE ZABRANE, ZAIGRAJU EKONOMSKI ROCK AND ROLL. Dobiše oči, postaše bogovi, i sada znaju šta je dobro a šta zlo. VIše im niko ne mogaše stati na put. Beše to nezapamćeni EKONOMSKI ROCK AND ROLL, koji TRAŽNjA, PONUDA, NOVAC, CENE i INFLACIJA igrahu u prodavnicama, stanovima, preduzećima, ekonomskim diskotekama svih Univerziteta i Vlada sveta, Medjunarodnoj banci za obnovu i razvoj, Medjunarodnom monetarnom fondu,17) OECD-u i ostalim državnim i medjunarodnim ekonomskim i finansijskim institucijama. Igraše se EKONOMSKI ROCK AND ROLL i ispijahu žestoka pića. Svet postade pijan. Sve se ljuljalo i valjalo. "I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihovoga svagda samo zle; pokaja se Gospod što je stvorio čovjeka na zemlji i bi mu žao u srcu. I reče Gospod: hoću da istrijebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od čovjeka do stoke i sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se kajem što sam ih stvorio".18) ,,.... razvališe se svi izvori velikog bezdana, i otvoriše se ustave nebeske. I udari dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći". 19)

I Bog reče:
a) "TRAŽNjA, PONUDA, CENE, NOVAC I INFLACIJA NEKA DOBIJU VREDNOST OD MINUS BESKONAČNO."

Tako i bi. Tražnja opadaše. Blistavi sjaj i bogastvo potamneše. Kada tražnja sidje na "0", ni jedne novčanice na zemaljskoj kugli više ne beše. Vrata purgatorijuma se otvoriše i tražnja krenu na svoj način počinak - minus beskonačno. Za njom otidoše ponuda, cene i inflacija.

b) "TEHNOLOGIJU NEKA PROGUTA TAMA I NEKA SE RASPADNU SVI NUKLEARNI REAKTORI, ČERNOBILSKI I OSTALI, NUKLEARNE PODMORNICE, LETILICE 'ŠATL' I SVE OSTALO ŠTO JE STVORENO LjUDSKIM RAZUMOM I RUKAMA."
Last Edit: 6 years, 6 months ago by administrator.

Globalizacija - Orvelovska Vizija Ekonomije Vavilona 6 years, 6 months ago #1816

"... i prvi andjeo oglasi sirenu za uzbunu
i kao kiša padahu s neba
Stroncijum 90
Cezijum 137
Ugljenik 14
i tada drugi andjeo oglasi sirenu
i u krugu od 300 milja poprskaše sve bubne opne
od zvuka eksplozije
i izgoreše sve zenice koje videše svetlost praska
u krugu od 300 milja
i vrelina središta beše kao vrelina sunca
ispariše čelik gvoždje staklo beton
i srušiše se pretvoreni u radioaktivnu kišu
i razvi se uraganski vihor jačine uragana flore
3 miliona automobila i kamiona proleteše nebom
i udaraše u zgrade prskajući
kao kokteli Molotov
A tada treći andjeo oglasi sirenu za uzbunu
i nad Njujorkom videh pečurku
i drugu pečurku nad Moskvom
i treću nad Londonom
i četvrtu nad Pekingom
(svi su zavideli sudbini Hirošime)
Sve prodavnice svi muzeiji i biblioteke
i sve lepote na zemlji
ispariše
i nestaše u obliku radioaktivnih čestica".

Apokalipsa 20)


Na nebu se pojaviše reči:
VAVILON JE PAO,
VELIKI VAVILON JE PAO


1) Biblija, Stari zavjet, prevod Djure Daničića, Beograd, 1984, str. 2.
2) Isto.
3) Isto.
4) Isto, str. 3.
5) Isto.
6) Reč "ekonomija" potiče od grčke reči oikos, što znači kuća, i nomos, što znači zakon. Dakle, pojam "ekonomija" označava zakone upravljanja kućom. Tražnja, ponuda, novac, cene i inflacija ne predstavljaju sve elemente ekonomije. Oni su neizostavni elementi tzv. robne privrede.
7) Biblija, str. 3.
8) Inflacija potiče od latinske reči inflare, što znači naduvati. U finansijama znači puštati u opticaj veće količine novca nego što zahtevaju ekonomske prilike.
9) S. Haris. Jonh Maynard Keynes - Ekonomist and Policymaker, New York 1955, str. IX-X.
10) Podnaslov ovog dela rukopisa predstavlja mišljenje o kući koja se nalazi van iskustva prostorno - vremenske stvarnosti, zato što se zakoni po kojima se upravlja tom kućom ljuljaju i valjaju.
11) "Tehnologija je proizvodnja oblika: umskih oblika (logos) mišljenja, a tehničkih oblika (techne) radom; tehnologija proizvodi istinu i lepotu. Ona je način na koji se kretanje pretvara u oblik, što i treba nazvati istorijom: otvaranjem mnoštva medija za Lenonov put. Tehno + logija je ukinuta u živom identitetu ostvarenog logos-a (reč) i ostvarenje tehnike (telo) - Hrist. Potpuno ostvarenje tehnologije dato je u identitetu uma, istorije i rada (Hegel, Marks): tada se ona nužno konkretizuje. Njeno konkretizovanje u predmetnom svetu dovršava Zapadnu istoriju kao raspadanje: udvajanje. Udvojeni svet biva razbijen kada je volja tu. Tehnologija se delatno ostvaruje kao univerzalani posrednik, analiza ličnosti i života, svake čvrstine za postojanje, kao lagano klizanje u ništa, kao stvaranje naspremnog sveta, ogledala koje je isto (istinito), ali nije živo. Tehnologija je sve ono što nije ličnost". ("Vidici", br. 1/2 za 1981. godinu, str. 24).
12) Svetslav Basara, Duh Vavilona, Duh Izrailja, Letopis Matice srpske, novembar 1985, str. 579.
13) Isto.
14) Pol Samjueleon, Moć i nemoć ekonomista, "Ekonomska politika", 14. septembar 1977. godine.
15) Kada je, tridesetih godina, pronašao recepte za suzbijanje nezaposlenosti i krize, Kejnz je postao "prorok institucionalizovane vere. Svako je morao verovati da bi opstao na sceni... Ali,... godine vere se približavaju kraju. Kejnzova era je dugo trajala, ali ne za sva vremena" (J.K. Galbraith: The Age of Uncertainty, 1977, str. 225-226).
16) prof. dr Zoran Pjanić, Nova teorijska ekonomija u Americi, "Socijalizam", br. 6, 1981, str. 966.
17) "Veseli se presveti MMF
u tebi leže dogovori prečasni
svih sabora i znoj inočki"
(Slobodan Stojadinović, zbirka pesama Ponornik, pesma "Služba svetim tablicama množenja", Nova knjiga, Beograd, 1985, str. 47.)
18) Biblija, str. 5.
19) Isto, str. 6.
20) Ernesto Kardenal, zbirka pesama Psalmi, DOB, Beograd, 1983, str.69 i 70.
  • Page:
  • 1
Time to create page: 0.38 seconds